Svake toliko i dolazi nam, danas.
Niti juče, niti sutra, sad i ovdje, danas!
Ali svake neke pa promaši se
to vremensko tumačenje,
i to, i te kako, sasvim i potpuno
promaši se, da bože nemoj, smesta.
I od toga, što tumači se,
stampaju se, dnevne novine,
i do toga, tko, gdje i kako,
zavisi i mjera sadašnjeg, i poslije,
i prošlog razočaranja,
oh ljudsko nebesko, itekako!
I u razočaranju, nemoć i patnja ljuta,
od pogrešnog tumačenja, nemoći,
patnja sada, patnja ovde, patnja svuda.
Kad tumačenje promašeno je,
promašeno je i vreme, ovdje, danas,
gdje prostorije tumačenja su,
mnogostruke, i kad bi bili trebali,
da podržite, i poduprete,
vi ne podržite, i ne poduprete,
jer vlada vam tumačenje baš suprotno
i koje znamo, da ne podupire,
i da ne podržuje što trebalo bi
jednostavno i da podrži,
pod svim stubovima suncokreta.
Baš sada, danas, trebalo bi da se podrži vlast, i da da joj se svu oblast, i vaša imena, da se zapiše, jasno, da poduprete cijelu garnituru vlasti koja bi bez vas ni ne postojala.
A vi? Podanici naslednji? Sužnji?
Nema druge nego ova, ovdje, sada.
I imaš prava da to napíšeš.
I da podržiš. I da kažeš Da!
A nećeš? Nije vam dosta? Nije?
Stvarno nije to garancija od ičega.
I tako prođe vreme, da se izlaže vam bol.
I ljutnja neistinita. I patnja nepostojeća.
Jer baš u ovom trenutku, što se događa?
Je li pitali ste se? Je li znate?
Pa je li vi uopšte govorite međusobno?
Je li pričate drug s drugim, otvoreno?
Ili se vam ozgublja misao u masama pamfleta i slogana za božje pare bez postojanja?
Ne postoji tu ništa.
Treba da podrži se vlast baš sada, i najviše.
Jer inače, što pravite je preveden tako sudski postulat.
I sa tome, odgovornost koju treba da zauzme vlast,
pasti će na vas. Kao i uvijek?
I onda nema vam ni izbora.
I onda nema vam ni spasa.
Jer ako ovo su vam vukovi,
što kažete, vas bole.
Sledeći doći će, i ajkule, da izmakaze trupla.
Izgubljeni ste?
Bitce rata. Božji narode. I patnja.
I dok ne odemo u rat mi smo braća.
U glavnom, ljudi, građani.
Ne znaju gdje to je, kultura.